Početna › Vodiči › Kako naći prvog klijenta

Kako naći prvog klijenta kad nemaš iskustva

Ažurirano 21. oktobra 2026 · oko 7 minuta čitanja

Alat znaš. Usluga ti je jasna. I onda sediš i ne znaš kome da pišeš, šta da napišeš, i šta ako te neko pita koliko si već klijenata imao.

Ovde većina zapne, i to ne zbog znanja nego zbog pristupa. Dobra vest: prvi klijent nije stvar sreće ni talenta za prodaju. To je postupak, i može da se nauči.

Prvo brojke, pa sve ostalo

Prvi klijent je igra brojeva, i to sporih. Na deset poruka dobiješ par odgovora, na par odgovora jedan razgovor, a tek posle nekoliko razgovora prvi posao.

Zato od prvog dana vodiš tabelu: ime, kanal, datum poruke, da li je odgovorio, šta je sledeće. Zvuči dosadno, a to je jedina stvar koja te spasi od odustajanja posle petnaeste poruke. Kad imaš tačan broj, znaš da li je problem u poruci ili samo u tome što ih je bilo premalo.

Gde su ti klijenti: biraš dva kanala

Ne pet, nego dva. I to ona gde tvoji klijenti već jesu:

• Instagram poruke za lokalne radnje, salone, butike, ugostitelje.
• LinkedIn i mejl za firme, agencije i stručnjake.
• Platforme kao Upwork i Fiverr za strane klijente, i kao plaćena škola pisanja ponuda.
• Ljudi koje već znaš. Prvi klijent je često neko kome je drug ili rođak rekao za tebe.

Poruka na koju ljudi odgovaraju

Većina poruka završi neodgovorena iz istog razloga: priča o pošiljaocu. „Zdravo, ja sam Marko, bavim se AI-em i nudim...“ Niko to ne čita do kraja.

Poruka na koju neko odgovori ima četiri stvari:

1. Prva rečenica je o njima. Nešto konkretno što si primetio kod njih.
2. Jedna konkretna ideja ili uzorak, a ne spisak svega što umeš.
3. Kratka je. Tri do četiri rečenice, čita se za deset sekundi.
4. Završava se lakim pitanjem, na koje se odgovara jednom rečju.

Primer, za stomatološku ordinaciju:

Primeti šta nema: ni „nadam se da ste dobro“, ni cene, ni reči „revolucionarno“.

Druga i treća poruka

Ovde se dešava ono pravo, i ovde većina odustane. Ljudi ne odgovaraju na prvu poruku zato što su zauzeti, a ne zato što ih ne zanima. Poslovi se najčešće dogovaraju tek posle druge ili treće poruke.

Druga poruka ne kaže „samo da proverim da li ste videli“. Donosi nešto novo: drugi primer, kratku ideju, rezultat koji si u međuvremenu napravio za nekog drugog.

Kad nemaš iskustva

Nemaš portfolio? Napravi ga. Uzorak na proizvodu ili podacima budućeg klijenta vredi više od bilo kakvog „imam iskustva“, jer on ne mora da ti veruje na reč, nego vidi rezultat.

Za prvih nekoliko poslova možeš da spustiš cenu, ali ne radi besplatno celu uslugu. Dogovori nižu cenu u zamenu za iskrenu preporuku i dozvolu da pokažeš rad. Tako svaki prvi posao gradi sledeći.

I ne laži o iskustvu. Kad te pitaju, reci istinu: „Krećem sa ovom uslugom, zato vam je cena niža, a prvi rezultat vidite pre nego što platite punu cenu.“ To zvuči sigurnije od izmišljenog portfolija.

Kad pitaju za cenu

• Ponuda mora da bude konkretna: šta tačno dobija, koliko komada, do kada, i šta NE dobija. Granice zvuče kao iskustvo.
• Izgovori cenu i stani. Bez izvinjavanja i bez „ali može i manje“. Ko ti na startu cima cenu naniže, cimaće te do kraja saradnje.
• Avans, obavezno. Trideset do pedeset posto unapred, a ostatak po isporuci. Klijent koji neće avans je crvena lampica.

Nedeljni sistem

Dosadan je, i baš zato radi: svake nedelje deset novih poruka i runda drugih poruka onima kojima si već pisao. Upišeš sve u tabelu, i jednom nedeljno pogledaš brojke.

Rezultati ne dolaze pravolinijski. Dugo se ne dešava ništa, pa se odjednom desi sve: prvi odgovor dovede prvi poziv, prvi poziv prvi posao, prvi posao preporuku. Najviše ljudi odustane baš pred taj skok.